Artıq unutmuşam məhəbbət nədir.
O qədər gecələr ay işığında,
Şəhər yuyunarkən and içilibdir –
Tutulub qalıram salanda yada.
—
Bir gün qarabasma məni izləyən,
Rəzillik divara dirəyən zaman
Tək-tənha yuxuda qışqıraram mən,
Oyanıb gedərəm nəfəs almadan.
—
Gecə yarısında qapı açılar,
Gələr ömrün ağır bir dəqiqəsi.
Duraram sevgiyə mehribanlığa
Möhtac heyvan kimi, kandarı kəsib.
—
Rəngi avazıyar, deyər ki, “çıx get!
Qaldı dostluğumuz daha arxada.
Sən mənə vermədin dəyər və qiymət,
Get! Məna axtarma ağlamağımda!..”
—
Və meşə yoluna çıxaram yenə,
Neçə toy karvanı keçib bu yoldan…
Hüznlü girərəm zülmət içinə,
Gedərəm çovğunla, qəlbdə həyəcan…
1970
ruscadan tərcümə
01-02. 2022, Samara
+++++++++++
Николай РУБЦОВ
Расплата
Я забыл, что такое любовь,
И под лунным над городом светом
Столько выпалил клятвенных слов,
Что мрачнею, как вспомню об этом.
—
И однажды, прижатый к стене
Безобразьем, идущим по следу,
Одиноко я вскрикну во сне
И проснусь, и уйду, и уеду…
—
Поздно ночью откроется дверь,
Невеселая будет минута.
У порога я встану, как зверь,
Захотевший любви и уюта.
—
Побледнеет и скажет:- Уйди!
Наша дружба теперь позади!
Ничего для тебя я не значу!
Уходи! Не гляди, что я плачу!..
—
И опять по дороге лесной
Там, где свадьбы, бывало, летели,
Неприкаянный, мрачный, ночной,
Я тревожно уйду по метели…
1970