
Olur ki, yuxuya gedən tək durur
Və üzür çarpayım Rusiya deyə.
Məni aparırlar yarğana, budur,
Aparırlar orda güllələməyə.
+
Qaranlıq otaqda ayılıram mən,
Yaxın stul üstdə kibrit və saat.
Lülə tək zillənib, bir an əsmədən,
Baxır gözlərimə yanan siferblat.
+
Sinəmi, boynumu örtüb əlimlə
Dururam – vuracaq məni indicə.
Sönük, dairəvi işıqdan hələ,
Bilmirəm ki, çəkim gözümü necə.
+
Saat çıqqıltısı sanki qəfildən,
Donuq şüuruma çatar, ayıldar.
Bəxtəvər qovqunluq həyatının mən,
Himayəsindəyəm, müdafiəm var.
+
Sən isə istərdin, ürəyim, yəqin,
Belə də olaydı bu, həqiqətən:
Rusiya, ulduzlar, güllələnməyim,
Мeşəgilasıyla dolu yarğan həm.
1927
ruscadan tərcümə
13-14. 2024, Samara
+++++++++++++++
ВЛАДИМИР НАБОКОВ
РАССТРЕЛ
Бывают ночи: только лягу,
в Россию поплывет кровать,
и вот ведут меня к оврагу,
ведут к оврагу убивать.
Проснусь, и в темноте, со стула,
где спички и часы лежат,
в глаза, как пристальное дуло,
глядит горящий циферблат.
Закрыв руками грудь и шею, —
вот-вот сейчас пальнет в меня —
я взгляда отвести не смею
от круга тусклого огня.
Оцепенелого сознанья
коснется тиканье часов,
благополучного изгнанья
я снова чувствую покров.
Но сердце, как бы ты хотело,
чтоб это вправду было так:
Россия, звезды, ночь расстрела
и весь в черемухе овраг.
1927 г.