Владислав Ходасевич
Вечер
Ayaq altı sürüşkən,
Külək əsdi, qar yağır.
İlhai, nədir bu qəm!
Tanrı, bu nə ağrıdır!
Ayaltı dünyan zülüm,
Zalımsan özün də sən.
Hər şeyin sonu ölüm –
Yaradırsan bəs nədən?
Heç kimdə yox izahı, —
Ömür gedəndə niyə
Gəzmək həvəsi qalır,
Oxumaq istəyi də.
1922
Ruscadan tərcümə
26.03. 2019, Samara
Вечер
Под ногами скользь и хруст.
Ветер дунул, снег пошел.
Боже мой, какая грусть!
Господи, какая боль!
Тяжек Твой подлунный мир,
Да и Ты немилосерд,
И к чему такая ширь,
Если есть на свете смерть?
И никто не объяснит,
Отчего на склоне лет
Хочется еще бродить,
Верить, коченеть и петь.
23 марта 1922