
Жил еврейский музыкант…
Yəhudi maestro,
Aleksandr Qertseviç,
Şuberti xırdalardı,
Almaz dənəsi kimi.
Can qoyub öyrəndiyi,
Ölməz bir sonatanı.
Çalırdı gecə-gündüz,
Şirin, ürəyə yatan.
Aleksandr Qertseviç,
Qaranlıqmı küçədə?
Aleksandr Qəlbeviç,
Qəm yemə! Bu heç nədir!
Qar xırıldar hələ ki –
Gözəl italyan qızı,
Uçsun gümüş kirşədə,
Şubertin arxasınca.
Bu mavi musiqiylə,
Ölümdən nə çəkinmək?
Sonra bizi geysinlər,
Şeytanın papışı tək…
Aleksandr Qertseviç,
Hər şey çoxdan yazılmış.
Aleksandr Skertseviç,
Boşla! Nə din, nə danış!
27 mart 1931
tərcümə: 16.09. 2014 Samara
++++++++++++++
Жил Александр Герцович…
Жил Александр Герцевич,
Еврейский музыкант, —
Он Шуберта наверчивал,
Как чистый бриллиант.
Еврейский музыкант, —
Он Шуберта наверчивал,
Как чистый бриллиант.
И всласть, с утра до вечера,
Заученную вхруст,
Одну сонату вечную
Играл он наизусть…
Заученную вхруст,
Одну сонату вечную
Играл он наизусть…
Что, Александр Герцевич,
На улице темно?
Брось, Александр Сердцевич, —
Чего там? Все равно!
На улице темно?
Брось, Александр Сердцевич, —
Чего там? Все равно!
Пускай там итальяночка,
Покуда снег хрустит,
На узеньких на саночках
За Шубертом летит:
Покуда снег хрустит,
На узеньких на саночках
За Шубертом летит:
Нам с музыкой-голубою
Не страшно умереть,
Там хоть вороньей шубою
На вешалке висеть…
Не страшно умереть,
Там хоть вороньей шубою
На вешалке висеть…
Все, Александр Герцевич,
Заверчено давно.
Брось, Александр Скерцевич.
Чего там! Все равно!
Заверчено давно.
Брось, Александр Скерцевич.
Чего там! Все равно!
1931 г.