Bu da zirvə, bu da doxsan –
Yaşın kimi sevindirir?
Halsız, üzgün uzanmısan,
Tükənib gəlib-gedənin.
Yayın ölüb, yazın ölüb,
Gedən — payız, gələn — payız.
Oğlun ölüb, qızın ölüb.
Nə zəng gələr, nə də kağız…
Bilinmir evin yaşı da,
Əfəlləyib daşı-damı.
Əynin yaş, otağın yaşdı, —
Damır, otağına, damır…
Neçə gündür yağış yağır,
Yol yuyulub, cığır itib.
Sönüb kəndin işıqıarı,
Pəncərəni duman tutub.
Sular qarışır sulara,
Dolur evə vahiməsi.
Bu sel tanrı qarğışısa,
Bəs hanı Nuhun gəmisi?…
16-17 okt. 2012, Samara
Вот вершина, вот –девяносто…
Разве в радость такая старость…
Ты лежишь, отсырела простынь,
Лишь усталость одна осталась…
Умер сын, а потом и дочка,
Почтальон тебе писем не носит…
Лето умерло, умерли вёсны,
Только осень сменяет осень…
За окном – морось, ливни и грозы..
И одежда, и стены промокли…
Как глаза застилают слезы,
Так дожди застилают окна.
Старый дом твой давно уже болен,
Стонут ставни и плачет крыша,
Дом твоими слезами просолен,
Ни шагов, ни звонка не слышно..
К дому смыты уже все дороги,
Мир заполнен стылой водою,
Ели это проклятие Бога,
Где же, где же корабль Ноя?…
перевод с азербайджанского Н. Егоровой