MARİNA TSVETAYEVA. YOLÇU

ЦВЕТАЕВА.jpeg

                  Идёшь на меня похожий…

Gözlərini endirib,

Gedirsən, mənə oxşar!

Mən də elə gedərdim,

Yolçu, dayan, sözüm var!

 

Lalə yığ qucağına,

Bir də qaymaqçiçəyi.

Oxu – adım Marina,

Oxu – yaşım neçəydi.

 

Düşünmə ki, qəbirdən,

Çıxıb od qopararam.

Mən özüm çox gülərdim,
Gülmək olanda haram!

Bir saplaq qopar, iylə,

Sonra giləmeyvə dər.

Məzarlıq çiyələyi,

Ən şirin, ən iridir.

 

Başını əyib ancaq,

Dayanma qaşqabaqlı.

Sən məni yüngülcə an,

Sonra eləcə boşla.

 

Beynimə qan vurardı,

Dalğalanardı saçım.

A yolçu, mən də vardım!

Ayaq saxla, a yolçu!

 

Şüa səni boyayıb,

Qızıl toz içindəsən.

Halını pozmasın qoy,

Məzardan gələn səsim.

 

Koktebel, 13 may, 1913

ruscadan tərcümə

30 dekabr 2017, Samara

+++++++++++++++++

Марина Цветаева

«Идешь, на меня похожий…»

Идешь, на меня похожий,
Глаза устремляя вниз.
Я их опускала – тоже!
Прохожий, остановись!

Прочти – слепоты куриной
И маков набрав букет, –
Что звали меня Мариной
И сколько мне было лет.

Не думай, что здесь – могила,
Что я появлюсь, грозя?
Я слишком сама любила
Смеяться, когда нельзя!

И кровь приливала к коже,
И кудри мои вились?
Я тоже была, прохожий!
Прохожий, остановись!

Сорви себе стебель дикий
И ягоду ему вслед, –
Кладбищенской земляники
Крупнее и слаще нет.

Но только не стой угрюмо,
Главу опустив на грудь.
Легко обо мне подумай,
Легко обо мне забудь.

Как луч тебя освещает!
Ты весь в золотой пыли?
– И пусть тебя не смущает
Мой голос из-под земли.

3 мая 1913
Коктебель